Fotografija u maketarstvu

Autor: Aleksandar Počuč

July 11th, 2011

Kod većine vlada mišljenje da je za kvalitetnu fotografiju potrebna skupa oprema, od foto aparata do rasvete – što nije tačno! Ako postoje mogućnosti za skup aparat i skupu rasvetu, tim bolje ali sa malo kreativnosti i par ideja, možemo napraviti mali maketarski foto studio sa budžetom od nekih 45-50eur (+ foto aparat, naravno)

Da bi imali celinu, krenuću od samih tehničkih pojmova, karakteristika digitalnih foto aparata, osvetljenja i na kraju obradjivanja i doterivanja fotografija u nekom od softverskih paketa za digitalnu obradu.
Kako su digitalni foto aparati odavno pristupačni svima nama, sve od tehničkih termina, karakteristika i tehnika dati su za digitalce.

Oprema

Oprema koja je neophodna za fotografisanje, pored foto aparata, košta cca 45 eura.
– Softbox – U boljim radnjama foto opreme, kineski najjeftiniji će biti idealan (60x60cm ili 60x90cm) – 20eur
– 2x štedljiva sijalica 25W (jako bitno jer se obične sijalice greju i mogu oštetiti ili zapaliti softbox – 6eur
– Stolna lampa, jeftinija kineska – 3 do 5eur
– 3m kabela + šuko utikač + grlo za sijalicu + prekidač – 7eur
– Stativ tronožni – kineski – 10eu
– Hamer papir ili vinil folija – beli, sivi, crni, plavi… – 1eur/komad

*** Pre fotografisanja treba sačekati par minuta da štedljiva sijalica postigne maksimum osvetljenja (tako kažu )
Često umesto sjalice u softbox-u koristim blic sa daljinskim okidanjem samo zbog brzine fotografisanja i mogućnosti okidana iz ruke umesto sa stativa. Potpuno isti rezultati mogu se dobi bez blica ali sa stativom (duža ekspozicija).

Parametri i faktori

Pre nego predjem na same tehnike fotografisanja, malo o parametrima koji su od velike važnosti za ozbiljnu i kontrolisanu fotografiju. Da ne bi ulazili u celu nauku o fotografiji objašnjenja ću svesti na osnove kako bi bilo razumljivo svima.

ISO Speed – (Osetljivost filma tj digitalnog senzora na svetlo) – Na digitalnim foto aparatima najčešće ide od ISO100 – ISO800. Manji ISO broj znači da je senzor manje osetljiv na svetlo tj. rezultiraće tamnijom fotografijom dok će veći ISO broj dati svetlije fotografije ali sa znatno više “šuma” odnosno nečistoće na fotografiji. ISO broj treba držati na što je moguće manjem broju kad god je to moguće.

f-stop – (Otvor blende aparata – velicina otvora u objektivu koji kontrolise kolicinu svetla koje ulazi kroz optiku kao i opseg fokusa na fotografiji ) – Vrednosti zavise od objektiva koji je montiran na foto aparat i kod kompaktnih digitalaca je u glavnom automatski kontrolisano unapred odredjenim presetima (makro, vatromet, pokretni objekti…). Veći “f” broj znači manji otvor blende i samim tim manju količinu svetla koje stiže do senzora što znači tamnija fotografija ali veći opseg fokusa, na primer: ako fotografišemo maketu sa strane, i vrh krila koji je bliži foto aparatu i vrh drugog krila treba da budu u fokusu. Ako je mali “f” broj (recimo sve manje od f/1 vrh krila koji je bliži aparatu će biti u fokusu dok će drugi biti zamućen pa je u ovakvim prilikama potrebno koristiti veći “f” broj tj. sve preko f/20. Sa većim “F” brojem fotografija blago gubi kvalitet te su najbolje i najoštrije fotografije izmedju f/8 – f/11 dok na kraju opseg fokusa koji nam je potreban ipak diriguje “f” broj.

Ekspozicija – Vreme izloženosti senzora svetlu – veća ekspozicija znači svetliju fotografiju i obrnuto (1/20 je izloženost senzora svetlu u trajanju od dvadesetog dela sekunde, svetija fotografija nego u slučaju 1/100 tj. izloženost senzora svetlu u trajanju od stotog dela sekunde) Ekspozicija je važan faktor u fotografiji i služi kao kompenzator svetla izmedju ISO broja i “f” broja, na primer za dobru fotografiju bez šuma i sa dobrim opsegom fokusa koristim ISO100 i f/25, oba parametra daju jako mračnu tj crnu fotografiju pa je nekako potrebno “dodati” svetlo a to ću dobiti sa dužom ekspozicijom od, recimo 3″ (3 sekunde). Problem kod dugih ekspozicija je upravo to vreme u kojem svetlo ulazi do senzora pa tako foto aparat mora bit na stativu jer će snimak iz ruke dati potpuno zamućenu i neupotrebljivu fotografiju. Sva tri parametra su podjednako važna za dobru fotografiju i sva tri se mogu kontrlisati na DSLR foto aparatima dok se kod većine kompaktnih digitalaca može kontrolisati samo ISO što naravno ne zbači dase sa tim aparatima ne može napraviti dobra fotografija pri upotrebi dobrog svetla i postavke podloge za fotografisanje.

White balance – balans bele boje – Pre svakog fotografisanja potrebno je uraditi balans bele boje zbog što vernijeg prikazivanja boja modela koji se fotografiše. Na većini foto aprata postoji opcija “custom white balance” pa je postupak za podešavanje iste sledeći: Na postavljenu podlogu gde ćemo fotografisati maketu stavimo beli papir koji fotografišemo tako da je cela fotka samo papir bez hvatanja ičega okolo. Tu fotografiju stavljamo za “custom white balance” i na osnovu te fotografije belog papira aparat će znati šsta je belo u tim uslovima svetla. Digitalci imaju opciju “auto white balance” koji će često uraditi posao. Pored automatskog belog balansa postoje i unapred odredjeni parametri (shade, sun, cloudy…) koji u glavnom nisu dobri za fotkanje u kontrolisanim uslovima svetla

 

Tipovi digitalnih foto aparata:

– dSLR – Aparati sa pomičnim ogledalom i izmenjivom optikom tj. mogućnošću menjanja objektiva
– Kompaktni – Aparati za svakodnevnu upotrebu poznati i kao “digitalni idijot”

dSLR foto aparati su po mnogo čemu bolji izbor od kompaktnih pre svega jer imamo mogućnost menjanja objektiva u zavisnosti od potrebe i dozvoljavaju potpunu kontrolu nad gore navedenim parametrima ali su i skuplji, naravno. Pristojan dSLR sa jednim objektivom za opštu primenu može se kupiti za 400-800eu, niža i srednja klasa.
Kompaktni foto aparati su jeftiniji ali nemaju mogućnost menjanja optike i neki od njih ne dozvoljavaju punu kontrolu nad gore navedenim paramentrima, medjutim, sa malo truda i vezbe sa kompaktnim digitalcem možemo dobiti jednako dobre fotografije kao sa dSLR skupljim aparatima, naravno kada je reč o maketarskoj fotografiji koja neće ići za kvalitetniju šstampu dakle, za potrebe internet prezentacije.

Svetlo

Bez dobrog svetla nema dobre fotografije! Na sreću, dobro svetlo za naše potrebe nije skupo i sa malo truda i malo znanja o spajanju par žica i grla za sijalicu, imamo odlično osvetljenje za maketarsku fotografiju.

Na slici ispod je prikazana osnovna postavka opreme za fotografisanje. ‘Raspršivač svetla’ je lagan drveni okvir na koji je zategnut papir za pečenje tj, masni papir, okvir je pričvršćen za bazu dopunske lampe. Bez ovog pomagala senka objekta bi bila preoštra.

Dopunska lampa je potrebna prilikom fotografisanja makete koja koje je potpuno jednobojna jer pomaže isticanju detalja i daje zanimljiviji efekat

Kod završenih maketa kod kojih su detalji već naglašeni tehnikama farbanja, nije potrebno koristiti dopunsku lampu ali naravno to nije pravilo i svakako je poželjno eksperimentisati.

Za razliku od bele, siva podloga je često bolje rešenje jer na beloj podlozi maketa može izgledati kao da lebdi u prostoru dok je na tamnoj podlozi efekat mnogo prirodniji

Prilikom fotografisanja svetlih detalja bolji rezultati su dobijeni sa tamnom podlogom te su objekti na tamnoj podlozi vidljiviji i manje “isprani” nego na beloj podlozi

Nepravilno podešen “White Balance” tj balans bele može dati pogrešnu boju boju na fotografiji koje sa kasnije može korigovati u nekom programu za obradu fotografija što će opet dati približno tačne nijanse pa je zbog toga veoma važno podesiti balans bele PRE fotografisanja.
Prva fotografija je bez podešenog balansa bele i druga sa unapred podešenima parametrima za BB

Uticaj ISO vrednosti na fotografiju

Uticaj otvora blende na opseg fokusa. Narandžasto polje označava centar fokusa tj. mesto koje je aparat fokusirao. Prva fotografija je uradjena sa f/8 dok je druga sa f/22. Na prvoj fotografiji je “f” broj veći tj. veći je otvor blende i dobar deo fotografije je van ospega fokusa, zamućen.

Uticaj ekspozicije na osvetljenje fotografije, duža ekspozicija daje svetliju fotografiju ali zahteva stativ. Treba izbegavati ekspozicije duže od 20 sekundi jer dolazi do pojave šuma bez obzira na mali ISO broj.